Besplatna pravna pomoć dostupna godinama palilulcima i ostalim građanima Srbije omogućava lakše ostvarivanje prava pred institucijama.
Mnogi građani Srbije i dalje ne znaju svoja prava na besplatnu pravnu pomoć. Ova usluga dostupna je decenijama kroz različite propise. Od kraja 2019. godine primenjuje se krovni Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Cilj je unapređenje sistema koji pomaže najugroženijima.
Ko ima pravo na besplatne pravne usluge?
Pravni problemi i administracija često su preteški za obične građane. Često su potrebni saveti, pisanje tužbi, žalbi ili zastupanje na sudu. Mnogi ljudi nemaju novca da plate ove skupe usluge.
Pravo na pomoć imaju korisnici roditeljskog dodatka i socijalne pomoći. Takođe, ovo pravo ostvaruju osobe sa invaliditetom i žrtve porodičnog nasilja. Na listi su i tražioci azila, kao i druge ranjive kategorije.
Gde i kako se podnosi zahtev za pomoć?
Zahtev za besplatnu pravnu pomoć podnosi se opštini ili gradskoj upravi. Građani često greše i odlaze u sudove ili socijalne ustanove. Ključno je obratiti se lokalnoj samoupravi prema mestu prebivališta.
Opština Palilula je prošle godine primila 442 zahteva za pomoć. Urađeno je 270 pisanih podnesaka za građane. Najčešće su u pitanju tužbe i prigovori na rešenja Fonda PIO. Osam građana dobilo je besplatnog advokata.
Problemi u radu lokalnih samouprava
Mnoge opštine ne izdvajaju dovoljno novca za ove namene. Neke lokalne samouprave godišnje planiraju tek oko 30.000 dinara. To je nedovoljno za stvarne potrebe stanovništva. Zaposleni u opštinama često rade i druge poslove uz ovaj. To stvara dodatno opterećenje za pravnike koji nisu dodatno plaćeni. Ministarstvo pravde je svesno ovih kadrovskih izazova u službama. Smernice nalažu da svaka služba ima bar dva diplomirana pravnika. Većina opština ipak uspeva da odluči o zahtevima u roku od osam dana. Prošle godine odobreno je preko 6.400 zahteva u Srbiji.
Uloga advokata i simbolične tarife
Oko 1.300 građana prošle godine je upućeno na besplatne advokate. Troškove njihovog rada snose opštine i gradske uprave. Ipak, advokatski honorari u ovom sistemu su veoma niski. Državna tarifa iznosi tek trećinu regularne advokatske cene. Zbog toga se advokati retko raduju ovim predmetima. Ipak, oni koji se prijave, unapred prihvataju ove skromne uslove rada.
Nevladine organizacije kao važan oslonac
Praznine u sistemu često popunjavaju nevladine organizacije i udruženja. One pružaju pomoć tražiocima azila i žrtvama diskriminacije. Fokusirani su i na radne, porodične i nasledne odnose. Organizacije poput Jukoma pružaju pomoć putem projektnog finansiranja. Tokom poslednjih 25 godina, njima se obratilo više od 15.000 ljudi. Oni ostaju ključna karika u zaštiti ljudskih prava u Srbiji.
Izvor: rts, Foto: nemackasaradnja.rs
