Maloletnički brakovi u Slancima decenijama su bili surova stvarnost uzrokovana patrijarhalnim običajima i željom za očuvanjem porodičnog imanja.
Kad patrijarhat određuje sudbinu dece
Nikola Mamuzić pisao je o selu Slanci 1964. godine. Njegov tekst u NIN-u nosio je naslov „Tužne svadbe“. Slanci se nalaze na nekoliko kilometara od Beograda. Tamo su se maloletni dečaci ženili veoma rano. Cilj je bio da ostanu na zemlji i u selu.
Patrijarhalni običaji bili su jači od zakona. Blizina glavnog grada nije donela brzu modernizaciju. Dečji brakovi nisu samo stvar daleke prošlosti. Oni se često pogrešno vezuju samo za romsku populaciju. To je, zapravo, čin nasilja nad svakim detetom.
Statistika koja opominje
Podaci UNICEF-a danas su veoma zabrinjavajući. Svaka druga devojčica u romskim naseljima živi u braku. Svaka šesta je stupila u brak pre 15. godine. U Srbiji živi 108.000 žena udatih pre punoletstva. Ovi brakovi negativno utiču na mentalno zdravlje dece.
U opštoj populaciji šest odsto maloletnica ulazi u brak. Ipak, o dečacima se ređe govori u medijima. Arhiva NIN-a čuva priče o maloletnim muževima. To su deca koja su bila primorana na brak.
Tužni brakovi u selu Slanci
Beograđani su tada brinuli o maloletnim prestupnicima. Istovremeno, Slanci su imali svoje maloletne muževe. Jesen je bila rezervisana za česte svadbe. Često su mladoženja i nevesta imali ukupno trideset godina. To je zaprepašćivalo javnost tog vremena.
Zašto su se ženili tako mladi? Razlog je bio očuvanje seoskog imanja. Buduće domaćine je trebalo zadržati na selu. Roditelji su birali njihovu sudbinu bez pitanja. Koren problema ležao je u dubokoj zaostalosti.
Blizina grada i otpor promenama
Blizina Beograda nije lako menjala seoske navike. Seljaci su ove brakove smatrali ličnim problemom. Čak su i sudovi ponekad dozvoljavali ovakve brakove. Četrnaestogodišnje devojčice dobijale su dozvolu za udaju. Smatralo se da se tu ništa ne može promeniti.
Standard je rastao, a putevi su se gradili. Ipak, navike u porodici ostale su stare. Broj maloletnih brakova bio je zabrinjavajući. Čak su i lokalni lideri ženili svoju decu pre vremena. Devojke od 18 godina smatrane su „belim vranama“.
Kilometri dugi kao vekovi
Do Slanaca se automobilom stizalo veoma brzo. Put je bio nov i moderan. Međutim, svaki kilometar bio je zapravo veoma dug. Kulturna klima sporo se menjala uprkos napretku tehnologije. Ovaj problem zahtevao je hitnu reakciju celog društva.
Borba protiv dečjih brakova traje i danas. Važno je razumeti koren ovih štetnih tradicija. Samo edukacijom možemo prekinuti krug nasilja nad decom. Budućnost mladih ne sme zavisiti od zastarelih običaja.
Izvor: NIN, Foto: iz knjige “Odevanje u okolini Beograda” autorke Miline Ivanović Barišić
