Poljoprivredno zemljište u Slancima postalo je najtraženije nakon rekordne cene zabeležene, gde je hektar oranice dostigao 29 evra po kvadratu.
Jasno pokazuje da investitori sve više prepoznaju vrednost njiva u vreme kada cene stanova i građevinskih parcela i dalje rastu.
Srbija u poslednjih deset godina izgubila više od milion hektara njiva
Tržište nekretnina menja se brzo, a poljoprivredno zemljište postaje sve poželjnije. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, 17 odsto prodatih nepokretnosti u prvom kvartalu čini poljoprivredno zemljište, odmah iza stanova. Građevinsko zemljište zauzima treće mesto sa 14,8 odsto prometa.
Stručnjaci upozoravaju da je Srbija u poslednjoj deceniji izgubila više od milion hektara obradivog zemljišta. Nekada smo imali 4,2 miliona hektara, a danas koristimo oko 3,3 miliona. Gubici dolaze usled poplava, klimatskih promena, erozije, degradacije tla, urbanizacije i izgradnje infrastrukture.
U 2023. godini evidentirano je više od 120.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta, što dodatno otvara pitanja planiranja i očuvanja resursa.
Da li se isplati prenamena zemljišta?
Prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište može značajno povećati vrednost, ali proces je skup. Promena namene košta oko 50 odsto tržišne vrednosti parcele. Ipak, mnogi investitori smatraju da se dugoročno isplati.
Agent za nekretnine navodi sopstveni primer kada je deo svojih parcela prebacio u građevinsko zemljište tokom izgradnje industrijske zone. Sa partnerom je otkupio dodatne površine, deo prodao, deo zadržao, i ta odluka se pokazala ispravnom.
Naglašava da porez na građevinsko zemljište može biti znatno veći, ali i da je zemlja uvek sigurna investicija. Vrednost zemljišta dugoročno raste, a novih hektara neće biti.
Poljoprivredno zemljište postaje strateški resurs
Uz rast potražnje i pad ukupnih obradivih površina, investicije u zemlju izgledaju sve privlačnije i stabilnije u promenljivim tržišnim uslovima.
Izvor: biznis.rs, Foto: Google maps
