Na svega nekoliko kilometara od centra Beograda, rukavac Dunava između Ada Huje, Rospi ćuprije i Višnjice godinama predstavlja jednu od najvećih ekoloških crnih tačaka prestonice.
Neprijatan miris, velike količine otpada, fekalne vode, zagađeni mulj i uginule životinje svakodnevica su stanovnika ovog dela grada.
Tokom letnjih meseci, kada temperature porastu, neprijatna isparenja šire se i do centra Beograda, dodatno pogoršavajući kvalitet života građana.
Beograd i dalje bez fabrike za preradu otpadnih voda
Iako su Srbija i Francuska sredinom januara potpisale memorandum o izgradnji kanalizacionog kolektora za sakupljanje otpadnih voda u Beogradu, građani strahuju da će i ovo leto dočekati uz neprijatan miris iz zagađenog rukavca.
Beograd je i dalje jedini milionski grad u Evropi čije se otpadne vode direktno izlivaju u Savu i Dunav, bez adekvatnog prečišćavanja.
Ekološke organizacije godinama upozoravaju da veliki deo kanalizacionih i otpadnih voda završava direktno u rekama, što ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ekolozi traže hitna ulaganja
Predstavnik Udruženja „Eko pančevački rit“ Zoran Janković ocenjuje da trajno rešenje problema zahteva ozbiljna ulaganja u infrastrukturu za preradu otpadnih voda.
Prema njegovim rečima, bez izgradnje postrojenja za prečišćavanje, stanje u rukavcu Dunava nastaviće da se pogoršava.
Građani su godinama čekali početak izgradnje prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, koja je najavljivana kao istorijska investicija za Beograd.
Planirano pet postrojenja za preradu vode
Prema ranijim najavama, u Beogradu je planirana izgradnja ukupno pet postrojenja za preradu otpadnih voda.
Prva fabrika u Velikom Selu trebalo bi da bude najveća i da pokriva potrebe oko 1,3 miliona stanovnika.
Pored toga, planirana je i izgradnja drugog velikog postrojenja u Batajnici.
Stručnjaci su ranije procenjivali da bi izgradnja ova dva sistema rešila više od 90 odsto problema sa kanalizacijom u glavnom gradu.
Hiljade tona fekalija završavaju u rekama
Podaci pokazuju da u Beogradu postoji oko stotinu direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav.
Procene govore da se svake godine u reke izlije količina fekalnih voda jednaka zapremini čak 60.000 olimpijskih bazena.
Zbog visokog nivoa zagađenja, stručnjaci upozoravaju i na zdravstvene rizike.
Plivači upozoravali na opasnost
Koliko je situacija ozbiljna pokazuje i slučaj stranog plivača koji je odustao od plivanja u Beogradu zbog zagađene vode.
Iz njegovog tima tada je saopšteno da kontakt sa dunavskom vodom može izazvati infekciju bakterijom ešerihija koli.
Ekolozi upozoravaju da bez hitne izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda problem zagađenja Dunava neće biti rešen. A posledice po zdravlje građana i životnu sredinu biće sve ozbiljnije.
Izvor: Novosti.rs/Maša Jakovljević, Foto: Privatna arhiva
