U Osnovnoj školi „Stevan Sremac“ u Borči, časovi istorije postali su prava senzacija zahvaljujući kreativnom pristupu koji spaja tradiciju Nemanjića i digitalno doba.
U vremenu kada je pažnju novih generacija sve teže zadržati klasičnim metodama, Jelica Pendić, nastavnica istorije sa 17 godina iskustva, pronašla je formulu za uspeh. Umesto suvoparnog ponavljanja rodoslova, učenici šestog razreda OŠ „Stevan Sremac“ u beogradskom naselju Borča lekcije o dinastiji Nemanjić uče „skrolujući“ kroz virtuelnu prošlost.
Cilj ove inovativne metode je jasan: približiti istoriju deci na savremen način, koristeći alate koje oni svakodnevno upotrebljavaju. Spoj modernog i tradicionalnog pokazao se kao pun pogodak.
Profili Nemanjića na Instagramu i TikToku: Ko je na „blok listi“?
Glavni zadatak koji je oduševio đake bio je osmišljavanje profila Nemanjića na društvenim mrežama. Učenici su imali zadatak da zamisle kako bi se srpski srednjovekovni vladari ponašali da žive u 21. veku.
- Šta bi Car Dušan objavljivao na svom Story-ju?
- Ko bi bili verni pratioci kralja Milutina?
- Koga bi Stefan Nemanja stavio na „blok listu“?
„Pošto živimo u vremenu društvenih mreža, rodila se ideja da ‘modernizujemo’ Nemanjiće. Želeli smo da vidimo kako bi izgledali njihovi profili, šta bi delili sa pratiocima i ko bi im bili virtuelni prijatelji,“ objašnjava Jelica Pendić za „Blic“.
Od maketa manastira do digitalne istorije
Iako su društvene mreže novitet, Jelica već godinama insistira na tome da istorija mora biti „opipljiva“. Pored digitalnih profila, đaci ove škole tradicionalno izrađuju i makete nemanjićkih zadužbina.
Hol škole redovno krase impresivne makete manastira kao što su Studenica i Žiča. Na ovaj način, učenici kroz praktičan rad uče o ktitorstvu i arhitekturi srednjovekovne Srbije, čuvajući nacionalnu baštinu od zaborava.
Zašto je ovaj model nastave budućnost obrazovanja?
Nastavnica Jelica ističe da su činjenice u istoriji „egzaktne i nepromenljive“, ali da je način interpretacije ključan za uspeh u nastavi. Njen pristup podstiče:
- Istraživački duh: Đaci sami istražuju detalje iz života vladara kako bi kreirali verodostojan profil.
- Kreativnost: Vizuelno predstavljanje istorijskih događaja kroz mimove i objave.
- Porodičnu povezanost: Često se u projekte uključuju i roditelji, pa istorija postaje tema o kojoj se priča i kod kuće.
„Istorija je predmet koji se voli ako se deci ponudi nešto novo što će im držati pažnju i pokretati ih da istražuju,“ zaključuje ova inspirativna nastavnica iz Borče.
Napomena: Važno je istaći da su prethodno navedene teze i pristup isključivo stavovi nastavnice, osmišljeni kao kreativna polazna tačka. Ovo nije strogi nastavni plan, već ideja i poziv na dijalog, sa primarnim ciljem da se kod dece probudi istinska radoznalost i na zanimljiv način podstakne njihovo interesovanje za našu bogatu istoriju.
Izvor: Blic, Foto: Privatna arhiva
